Gibanica – gužvarica

Ima raznih varijacija na temu gibanice, a ja sam uvek najviše volela maminu. Iako kao klinka nisam imala problema sa kuvanjem, nisam baš bila impresionirana time da razvlačim testo, pravim pite i gibanice, o zimnici da ne govorim, pa tako nisam bila preterano zainteresovana ni za recept za gužvaru. Na žalost, više nisam u mogućnosti da dođem do tog recepta, pa sam primorana da se malo potrudim, tražim i isprobavam.

Sećam se samo da je u smesu, pored osnovnih sastojaka, dodavan jogurt i kisela voda, te da se gibanica pekla u visokoj šerpi. Toliko sam uspela da zakačim.

Zavrćem rukave i počinjem sa “eksperimentima”. Pronašla sam na internetu i čula od bliskih ljudi nekoliko recepata od kojih sam uzela osnovu i pokušala da prilagodim jer se ispostavilo da svako pravi drugačije i svako ima neku svoju “tajnu foru”.

Prvu gibanicu sam pekla u širokoj, plitkoj tepsiji, pravila je tako što sam umakala cele kore u smesu i na taj način sam brzo ostala bez smese, a iskoristila možda tek nešto više od polovine kora iz pakovanja. Nema veze. Tako je, kako je. Spakujem je i ćušnem u rernu. Dok se pekla, gledala sam kako se lepo podiže i pomislila: „Ok. To je to!“. Međutim, kada sam je izvadila, u roku od par minuta od moje divne debele, sočne gibanice je ostala samo tanka crtica. Iako ukus nije bio loš, ona baš nije bila to što sam htela da postignem.

Sledeću sam pravila u dubljoj, okrugloj, emajliranoj šerpi. Ova je bila lepa, debela, ali gnjecava. Zašto? Zato što sam, po prethodnom iskustvu ostajanja bez smese, ovoga puta napravila nešto ređu (i ispostavilo se da je bilo previše i preretko) i zato što sam, kao i prethodni put, umakala cele kore u smesu i još bolje, cedila ih. Sada pobajte da zamislite kako je to izgledalo. Nije baš moglo da se razazna šta je testo, šta je smesa. Bilo je poprilično kompaktno. Dakle, propao je i drugi pokušaj.

Neko će reći, treća sreća. Mada, stvarno, ako iz tri pokušaja nisam u stanju ispeći pristojnu gibanicu, onda baš i nisam za kuvanje.

Dobila sam zlata vredan savet za umakanje kora koji navodim u receptu, gibanicu pečem u malo dubljoj, manjoj tepsiji i dobijam dobru, ukusnu, pravu gibanicu – gužvaru. Debelu 🙂

Ovo je moja varijanta gibanice – gužvarice:

500 g kora za pitu (debljih)

500 g domaćeg sira (Po ukusu odaberite da li želite da bude mlad i blag ili stariji i jači, čvršći ili rastresitiji, kiseliji ili manje kiseo. Od ukusa sira najviše zavisi kakav će biti ukus gibanice)

1 kesica praška za pecivo

3-5 jaja

200 ml jogurta

Kisela voda

So

Ulje

Ovde je važno nekoliko stvari: da se smesa ne muti mikserom, već viljuškom, da se kore ne umaču cele i da se ne cede (što ja nisam znala u početku).

Najpre umutiti jaja. Napisala sam da je potrebno 3-5 komada, u zavisnosti od toga kako volite. Ako stavite više jaja, gibanica će biti intenzivnije žuta. Naravno, razliku pravi i veličina samih jaja.

Dodati sir. Najbolje je koristiti domaći kravlji sir, kupljen na pijaci ili u samoposluzi u rinfuzi. Mislim da nijedan sir koji je već fabrički upakovan, tipa fete, sitnog sira, mladog sira i sl. nije baš zgodan, ali ako nemate drugu mogućnost iskoristite neki od onih koji su masniji i koji se, kada se usitne i izmešaju, pretvore u grudvice, a ne u krem. Ne bi trebalo da sir bude potpuno kremast jer gibanica onda bude gnjecava.

Dodati prašak za pecivo, pa promešati.

Dodati ulja debljine jednog prsta (horizontalno postavljenog). Opet zavisi od ukusa i toga koliko masnu gibanicu želite.

Dodati jogurt, kiselu vodu (tako da smesa na kraju bude nešto gušća od smese za palačinke) i posoliti po želji.

Tepsiju malo namastiti da se kore ne zalepe. U zavisnosti od veličine tepsije, staviti jednu ili dve kore na dno. Ja sam stavila dve, tako da mi od svake kore viri deo kojim sam na kraju prekrila gibanicu odzgo i na taj način je celu „upakovala“.

Zatim uzimati šakom jednu po jednu koru, ne pritiskajući, umočiti koru u smesu tako da se umoče i prsti do dlana, brzo izvaditi koru, lagano protresti da izađe višak i dalje ne stiskajući šaku položiti testo u tepsiju „naopako“ – onaj deo kore koji se prvo umoči u smesu treba da bude odozgo kada se stavi u tepsiju. I tako redom dok se ne potroše sve kore. Dakle, ne moraju kore u potpunosti da budu mokre. Može slobodno da ostane suvih delova. Sve će se kasniije lepo sjediniti.  Na kraju upakovati delovima kora koje vire iz tepsije i sve zaliti ostatkom smese.

Tepsiju birajte prema debljini gibanice koju želite da postignete. Ja volim deblju gibanicu pa sam koristila malo dublju tepsiju.

Staviti u rernu da se peče na 200⁰C dok ne požuti. Kada gibanica blago požuti, smanjiti temperaturu na 180⁰C. Peći ukupno oko 45-50 minuta.

Kada je gibanica gotova, izvaditi iz rerne, prekriti čistom krpom i ostaviti da se hladi. Možete je jesti kako hoćete, vruću, hladnu (ako ostane), sečenu na male kocke ili velike komade. Sa jogurtom za doručak, kao predjelo uz neko meze za ručak, ako žurite i nemate vremena za kuvanje, itekako može da posluži kao glavno jelo, ali je za večeru nikako nemojte jesti vruću.

Probajte i javite kako je ispalo!