Volim slaninicu!

Danas nema recepta! Možete ovo da tumačite i kao moj lični protest mogućim budućim dešavanjima u vezi sa ishranom i manipulacijom.

Vest o tome da je SZO (Svetska zdravstvena organizacija) upozorila da su crveno meso i mesne prerađevine kancerogeni, te da su kancerogeni isto toliko koliko i duvan, azbest i dizelski gasovi, blago rečeno, naljutila me. Tačnije, nisam sigurna šta me je više naljutilo. Odluka SZO ili način na koji su naši mediji ovu vest preneli, a preneli su je tako, kao da su dva bombardera upravo poletela iz Aviana pravo na Beograd, pa, spašavaj se ko može! Takođe, stičem utisak, čitajući članak u “Blicu”, da su samo CTRL+C, CTRL+V nekih američkih vesti, bez istraživanja i prilagođavanja našem regionu i prilikama. Navode se samo podaci o industrijski dobijenom i prerađenom mesu u SAD. Nigde se ne spominje istraživanje na seoskim imanjima i prirodan uzgoj stoke, kao i dobijanje mesnih prerađevina tradicionalnim putem. Na žalost, nemam mogućnost da sprovedem ovakvo istraživanje, pa ću ostati sa stavovima isključivo u domenu ličnog mišljenja i iskustva.

Naime, pre par godina sam, da bih ojačala imunitet i rešila se nekih tegoba, u potpunosti izbacila meso, mesne prerađevine, mleko i mlečne proizvode, te ishranu zasnovala pretežno na konzumiranju namirnica koje izazivaju u organizmu baznu reakciju i pridržavala se ovog načina življenja nepunih godinu dana. Moram da priznam da sam se bolje osećala, ali sam se zbog nekih objektivnih razloga, kao i zbog ljubavi prema dobrom, kaloričnom jelu, na neodređen vremenski period, vratila slanini, kobajama, siru…

Mnogo toga je kancerogeno, da ne nabrajam. Mnogo toga je i otrovno kada se uzima u preteranim količinama. Stari Rimljani su,na primer, iz straha od trovanja, uzimali upravo otrov u malim količinama kako bi stekli imunitet.

Suština je u tome da smo svejedi. Da, ukoliko smo zdravi, jedemo ono što volimo i kako volimo, u umerenim količinama i da uživamo dok to radimo. Da ne natrpavamo želuce na brzinu, gonjeni stresom i pritiskom nedostatka novca i drugih problema, da se bavimo fizičkim aktivnostima, da se družimo i smejemo sa prijateljima.

A za početak je potrebno da izbacimo GMO proizvode, da ne damo GMO promoterima da nam unište Zemlju i da naši seljaci (namerno izbegavam reč “farmeri”) obrađuju zemlju i gaje stoku na prirodan, tradicionalan način, ne hraneći ih kojekakvim koncentratima sumnjivog porekla i nepoznatog sastava, već da ih puštaju na ispašu na svoja polja i brda, da slaninu, šunku i pršut suše u sušarama, na pravom dimu i vazduhu, a ne u improvizovanim laboratorijama, ubrizgavajući u meso kojekakveneznamšta.

Uzgred budi rečeno, bojim se da je ovo još jedan u nizu spinova kroz koje treba da prođe nešto mnogo veće i grđe i možete reći da sam pristalica teorija zavere, ali se nadam da smo još sposobni da mislimo i da se borimo za sebe, jer u protivnom možemo svi skupa vičući bleee, bleee, bleee da se strpamo u tor, pa po dva i dva u red, polako u mašinu za mlevenje.

Srdačan pozdrav!