Smokve, smokve, smokve…

Da ih nisam pre neki dan ponovo probala i dalje bih živela u uverenju da ih ne volim i da su grozne. Ovako sam bogatija za još jedan neizmerno ukusan plod prirode. Jednom davno sam, još kao dete, bila u prilici, verovatno negde na moru, da je okusim. Smokvu. O užasa! O gadosti te u mojim ustima. Valjda sam, kao klinka, standardno očekivala neki, breskvičast, šljivast ili trešnjast ukus…sladak i kiseo u isto vreme…sočan. A ovo? OVO je bilo samo slatko i tačka. Nigde kiselosti, nigde soka. Potpuno bezveze. I od tada bih redovno kada bi mi neko ponudio smokvu imala uvek istu reakciju. Istu kao i za kesten pire i pitu bundevaru (s tom razlikom da sam ovo dvoje čak nekoliko puta pokušala da zavolim) – “Ne, hvala”.
I tako je, ove godine, naša smokva stasala. Plodova koliko ti duša ište. Samo se pojavljuju, kao balončići, kao drago kamenje na nekim raskošnim đinđuvama. Svaki dan nekoliko stotina njih promeni boju iz zelene u žućkasto-braon, braon, ljubičastu… A mi blage veze nemamo šta bismo sa njima. Niko u kući nije preterani ljubimac smokava, a one u inat zriju. Grehota jedna baciti ih pa smo počeli da ih delimo. Kome god smo stigli i ko nam se našao u vidokrugu. Podelismo dosta, a dosta je još i ostalo. I nekako, u tim deljenjima, dok se još neka činijica vrtila po našoj kujni, odlučim da dam smokvi jos jednu šansu (kesten pire i pita bundevara su je još davno prokockali). Gledam. Merkam. Koju? Da je slatka, da je dovoljno zrela i da slučajno ne potrefim neku sa bubicama, a takvih je mnogo, one posebno vole slatko, pa da mi se smuči i smokva i leto i voće i slatko i sve na svetu. A nisam mnogo kolebljiva. Kad odlučim, vozim, pa dokle stignem. Tako sam letos za svojom sestrom i u ‘ladnu vodu uskočila jer sam obećala. U svakom slučaju, gledam one moje smokve, uzmem jednu, baš lepu, rastvorim je, iz predostrožnosti zbog bubica i probam. Hm, i dalje slatko. Nije suvo. Naprotiv, sočna, mekana i na moje veliko iznenadjenje i radost, malo kiselkasta na pojedinim mestima. Podsetilo me na lubenicu. Onaj deo što je pri vrhu malo kisi. Kao i lubenica što je bliže kori. Znam ja da smokva nema veze sa lubenicom, ali me podsetilo. Sve u svemu, uzeh i rasporih još jednu, pa još jednu, još jednu…i…lepo se najedoh smokava. A šta bi tek bilo da ih volim?!

Kako su i u kontinentalnim predelima zime sve blaže, smokva sve bolje i češće rađa i u okolini Beograda iako je prvenstveno rezervisana za Mediteran.

Smokvino mleko ili smokvin sok je stari lek protiv virusnih bradavica koje se često javljaju kod odraslih ljudi i dece na rukama i nogama, po vratu ili ispod pazuha. Leči se tako što se otkine list ili plod smokve iz kojeg iscuri mleko i tim mlekom se 2-3 puta dnevno namaže mesto gde se nalaze bradavice. Nije preporučeno koristiti ih za bradavice oko očiju. Inače, smokvino mleko vrlo iritantno deluje na ljudsku kožu.

Izuzetno je slatka, ali i bogata vitaminima, mineralima i vlaknima, pa je vrlo lako našla svoje mesto u ishrani. Sadrži kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe, magnezijum i vitamine A i B grupe. Jede se sirova, sušena, pripremljena u raznim slatkim, ali sve češće i slanim jelima.

Ove godine sam svoj organizam obogatila popriličnom količinom ovih slatkih bombica, a za zimu sam, ako dočekaju, pripremila par teglica džema od smokava, krušaka i jabuka, koji pre liči na namaz i isprobano, fantastičan je za kolače i kiflice. Pizza sa suvim vratom, mocarelom i svežim smokvama je bila pravo otkrovenje za mene, kao i multipraktik u kojem mogu bez korišćenja sirove snage da umesim testo. U ovome će prvenstveno uživati oni koji vole kombinaciju slatkog i slanog i nemaju problem sa isprobavanjem novih kombinacija ukusa, dok je za one tradicionalne, sa konzervativnijim pristupom kuhinji, rezervisan recept za Namaz od smokava.

Namaz od smokava, krušaka i jabuka

Za pripremu je potrebno: 

1kg smokava

1kg krušaka

1kg jabuka

0,5kg šećera

malo cimeta

1 vanilin šećer

Priprema:

Kruške i jabuke sa korom izrendati na krupnije ili samleti u blenderu. Smokve takođe samleti ili ih iseckati na manje komade (ukoliko želite da imate komadiće u gotovom namazu). Ubaciti u veću šerpu, posuti šećerom, vanilin šećerom, kuvati i pred kraj dodati cimet. Od vas zavisi kakvu gustinu želite i toliko kuvajte. Kada završite, dok je još toplo sipajte u tegle i ostavite da se hladi umotano u krpu.

Pizza sa smokvama, suvim vratom i mocarelom

Testo:

500 g brašna

2 kašičice soli

1/3 kesice suvog kvasca

oko 300 ml mlake vode

60 ml maslinovog ulja

Za fil:

paradajz pire

mocarela

suvi vrat ili pršut

sveže smokve

maslinovo ulje

bosiljak

Priprema:

Najpre sjedinite brašno šećer i so. Dodajte toplu vodu i maslinovo ulje. Mesite rukama ili mikserom (ja sam to radila u multipraktiku i oduševljena sam brzinom i kvalitetom testa). Kada se umuti napravite loptu i umotanu u kesu za zamrzavanje ostavite da naraste oko pola sata. Kada naraste podelite testo na dva dela i svaki deo razvaljajte na debljinu koju želite (ja sam koristila tepsiju prečnika 24cm).

Namažite testo maslinovim uljem, paradajz pireom, posložite najpre listiće mocarele, zatim suvog vrata ili pršuta i smokvama presečenim na četiri dela. Smokve će se tokom pečenja praktično istopiti i razliti po mesu. Stavite i poneki listić bosiljka zbog arome tokom pečenja i ostavite još neki nakon pečenja, za dekoraciju. Peći na 220 stepeni oko 20 minuta. Izvaditi kada testo bude zlatno žuto.

Prijatno!